PROZOR-IZDANJA

Ekstrakt de laDubrovačka trilogija:

 

​

​

PRINC (prođe sredinom sobe sitnim, sporim koracima. Ne obazire se na ostale koji ga promatraju s raznim izrazima iznenađenja i radoznalosti. Jasno je da se usne pomiču beznačajnom i gotovo smiješnom stvari. a na obješenoj usni zatitra nekakav smiješak.Došavši do Nikše koji je prestao čitati i koji ga ironično promatra iza naočala, princ ga načas gleda, zatim se glasnije nasmije i odmahne pokazujući na pismo koje drži. otvoren u rukama): Evo pisma Antuna Sorga de Pariggia. Našao sam ga!… Eh!… vrijedi pena što ste ga pročitali. Proprio now !… A znate li kako počinje? (Smije se tiho i u sebi, a kašalj ga malo guši): Hein !... moj Maro se nije mogao smiriti !… Zamisli! (Čita pismo kroz veliku zlatnu leću koja mu visi s kaputa): “ Eccellentissimo Signor Principe! Dragi moj Maro! A kako te još vrag ne odnio ?… (Mrmlja; princ se nasmiješi u sebi pa nastavi čitati) : …dakle: “_cc781905-5cde- 3194-bb3b-136bad5cf58d_ The Republic is therefore still alive! ”… et cetera !_cc7819035-95cde-3bb35-95bad-bad Et cetera_cc781905-5cde-3194- bb3b-136bad5cf58d_! ... (U senilnom kašljucavom smijehu): Koji je to vrag čovjek tamo_cc781905-5cde-3194-bb3b- 136bad5cf58d_!..._cc781905-514cde-3 -bb3b-136bad5cf58d_(Kao da se nečega sjetio): Ah!... to ne zaboravljam... (okrećući se različitim skupinama): Karlo i Tomo... da ! Čini mi se da sam vas osobno došao upozoriti što trebate učiniti...

ORSAT (htio bi prestati, ali)

PRINC (gleda ga iznenađeno, hladno, bez obzira; zatim nastavlja jednostavno i prirodno): Lauriston je u Pilu i pozvao je Luku kroz gradska vrata : “_cc781905- 5cde-3194 -bb3b-136bad5cf58d_Što njegovo lordstvo odgovara? - Hoće li nas pustiti da uđemo u grad? » Luko je odgovorio da čeka, pa je dotrčao do mene...

(Žamor na ulici. Čujemo...)

GLASOVI: Neka im je!... Što, zaspali su?!

PRINC (uzima malo duhana; zatim je brižljivo očistio svoju bijelu žetvu i svoj kaput da ne ostane ni zrna. I nastavlja, kašljući, ali ipak iskreno): Zato sam odlučio da se obučem i dođem da ti kažem...

LUCO (Sabo, na stranu): Veramente, mogao bi ostati doma!

SABO (polako Antunu, podrugljivo): “  Bolji je kaput ”…

ANTUN (Sabo smijući se): " Que Tinto i granica! "

ORSAT (koji je uzrujan kao da ga je uhvatio bijesan bijes): Ali, kneže, vi ne idete... sad!...

PRINC (kao i prije, ne shvaćajući ga): Ali, što ti se mota po glavi!... Ja ću ga sa svima vama čekati u dvoru... u granpompi... a Tomo i Karlo će. idi do Pila da mu kažeš da se bunimo...da smo neutralni...i koliko toliko...da prolaze?...

KARLO, TOMO: Spremni smo!

KNEZ: Rekao sam, kad kreneš, neka dignu stijeg pred svetim Vlahom i neka okolo postave straže i vojnike...

NIKŠA (rugajući se poluglasno, Mati): Joj! Que bella festa! Oh! Kakva lijepa fešta!

MATO (ista igra): Fale još samo papirnati lampioni!

PRINC (polagano se klanjajući lijevo-desno): A sad... Eccellentissimi... Pođi sa mnom!... Lauriston mora shvatiti s kim ima posla! (S iščekivanim osmijehom): A kad prođu, odgovorit ću Antunu (smije se u sebi) : Kakav je to dah!.. Hej! Eh!… “ Živi smo i vrag nas još nije uzeo! ” (Okreće se da ode i ponovno se nakloni, ali više ne dolje za sve gospoda): Moja gospoda!… (Prilazi prema vratima. Svi mu iskazuju poštovanje.)

ORSAT (koga su njegovi najbliži prijatelji do sada suzdržavali, iznenada proskoči i, zatvorivši velika bijela vrata, stane pred njih, čvrst, visok, poput Orlanda, stoji licem u lice s princem): Ne!...

SVI (s najrazličitijim osjećajima u ovoj jednoj riječi): Orsat!

DŽIVO (glasno, kao da se želi baciti na Orsata): Pusti ga!...

ORSAT (nepokretan, slavan kao sveti Mihovil na pragu raja, zvonkim i strašnim glasom): Ne!... Ovo je moj dom!... Ova vrata su moja! Evo, ja sam gospodar!

KNEZ (dršćući, gotovo uplašeno, ali ne bez neke veličanstvenosti u gnjevu): Orsat! Ja sam tvoj princ!

ORSAT (s neizrecivom boli): I zato što si ti moj princ, evo me... na koljenima pred tobom! (Hrne prema njemu i baci mu se na koljena.)