PROZOR-IZDANJA

UlomakAmeričke jahte u splitskoj luci :

 

​

​

KONTESA : Htjela bih i ja, napokon, doživjeti nešto dobro.

RUĐE: Doživjet ćeš.

MOME : Sve ovisi o tebi io Keku.

KONTESA (nestrplivo) : Govorite... jer ja bih morala pripaziti na onu malu ručku -

RUĐE: Ako zakasniš, možeš žrtvovati jednu pjatancu...

MOME : Onda će ostati bez ručke -

KONTESA : Govorite – govorite -

RUĐE: Znaš, Kekovo prijateljstvo sa onom Amerikankom -

KONTESA (sa ponešto zlobnom aluzijom) : Koja pije naftu...

MOME : To ne valja uzeti ad litteram !

KONTESA (kg) : Ali jede konzerve...

RUĐE (prelazi uzvišeno preko njezinih aluzija) : U zgodnom trenutku, velim, Keko bi joj mogao spomenuti Tiziana

MOME : Kako bismo ga i prodali -

RUĐE: Kad bi se netko našao tko ima smisla za takve stvari -

MOME : I tko ima ambicije da mu na zidovima cilja na Tizianija ili Rafaelija. Za nas je to svejedno !

RUĐE: Mi inače nemamo zidove !

KONTESA : Ali imam ih ja ! Ovo je moja kuća.

MOME : Ima hipoteke ?

RUĐE: A do kada, velim, do kada ?

KONTESA : Po pogodbi imam pravo uživanja do smrti.

MOME : Od jedne sobe !

RUĐE: Koja može biti iu šufitu, gdje se ne mogu ni čavli zabiti a kamoli objesiti Tiziani !

KONTESA : Mene neće nitko izbaciti iz ovog stana...

RUĐE (sretan što može dati oduška svom ateističkom snobizmu) : To su najokrutniji vjerovnici. Okrutni kao i njihov bog !

MOME (koji je pobožan, sad, za prvi put, odriče se svoga kompanjona i protestira okrenuvši se kontesi, koja se prekriži na Ruđinu psovku) : Oprosti mu, Kate, njegove volterijanske blasfemijemi.

RUĐE (pojačano) : Velim : kao i njihov bog ! (Pauza.) Ali da zaključimo. Šta ćeš nam dati ako prodaš Amerikancima Tiziana ?

KONTESA (malo uzrujana) : Tizian je Kekičin. Vi znate da mu ga je darovao, kad se je krstio, otac moga muža i vaš. Akt I kod notara.

RUĐE: Da, si ! Giusto !

MOME : To je točno !

KONTESA : Dakle Tizian je Kekičin.

RUĐE: Jest – falšni ! Ali pravi, velim, a to zavisi o nama – pravi je naš. Tvoj, njegov (pokazuje na Momu) i moj

KONTESA : Pa vljda nećete -

MOME : Zašto ne ? Zašto ne ?

RUĐE: Ako ga prodaš za pravog, autentičnog, onda, velim, i mi zaslužujemo naš dio. Nas smo četvero : polovicu tebi i Kekici, a polovicu meni i Momi.

KONTESA (konsternirano, avion) : I zato ste dolazili amo, baš na dan Bašćine smrti !... Ucjenjivači ! Bezdušnici !

RUĐE i MOME (koji se nisu nadali toj erupciji, u prvi čas se zbune, a onda se brzo snađu) : Ali, Kate... Che parole ! Zar nama nije potrebna kao i tebi ?

KONTESA : Ja ću sama reći Amerikancima da je to falsifikat.

RUĐE (opet u svojoj pozi) : I dobit ćeš, velim, dva dolara za nj !

MOME : Upravo jedna misa za dušu pokojnog ti muža -

RUĐE : I kvartin ulja za lumin pred njegovom fotografijom... Idimo, Mome. (Pođe k izlazu lijevo.)

MOME (polazeći za njim, kontesi) : Adio, Kate !...

KONTESA : Čekajte !

RUĐE (okrene se, ai Mome s njim, oba u stavu očekivanja) : Dakle ?

KONTESA : Previše tražite, popustite -

RUĐE : Poloviću, velim. Ni dolar manje !