PROZOR-IZDANJA

UlomakDubrovačke trilogije:

 

​

​

KNEZ (došao je usred dvorane polako, malim razvučenim koracima. Ne obazire se na ostale, koji ga gledaju s različitim izrazima začuđenja i radoznalosti. Vidi mu se, da je zaokupljen jednom malom, skoro smiješnom stvari. Usne mu se miču i neka vrstvari. zatrepti na palim usnama Kad je došao do Nikše, koji je prestao čitati, pak ga ironički motri očalinom, knez ga pogleda začas, pa se jače nasmije i trese glavom pokazujući se na pismo, što drži otvoreno u ruci. ): Evo gajige Antuna Sor iz Pariđa. Našô sam ja! - On!... vale la pena da je prolegaš. - Vlasnik tužan! - A znaš kako počimlje? (Smije se tiho u sebi da ga malo kašalj duši): - Ah!... moja Mara nije se mogla umirit!... imađinaj se! (Čita knjigu velikom zlatnom lupom, što mu visi ispod plašta): “ Eccellentissimo Signor Principe! Dragi moj Maro! A što vas još vrag nije odnio?!... ” (Žamor; knez se smijecka za sebe pa nastavi dalje čitati): - pak: ... “_cc781905-5cde-3194-bb3b -136bad5cf58d_Još je dakle Republika živa! »...eccetera! Eccetera!... (Sve u staračkome kašljucavome smijehu): Koji je ono vrag od čovjeka!... (Kao da se nečesa spominje): Ah!... da ne zaboravim... (Obrćući se prema raznim grupama.) Karloi Tomo...da! para mi se, došo sam vam napomenut što imate učinit...

ORSAT (bi htio da ga zaustavi, ali)

Knez (pogleda ga u čudu, hladno, odsutno, pak nastavlja sve jednostavno i naravno) _cc781905-5cde-3194-bb3b-36bad5cf58d_: lauriston I na pilam, pa doviknuo luku prije vika: "_cc781905-5cde 136bad5cf58d_Što odgovara Signorija? - Hoće li nas pustiti kroz grad ? » Luko mu je odgovorio, i dotrčô je u mene...

(Žamor na ulici ; čuju se)

GLASOVI: Neka ih puštu!... što su zaspali?!

KNEZ (šmrknuo tabaka, pak pomno očistio bijeli « jabot » i plašt, da ne ostane ni zrnca. Zatim nastavlja kašljucavo, ali uvijek prostodušno)_cc754cde-31-31-905 -bb3b-136bad5cf58d_: Zato sam pomislio da se obučem i da vam dođem rijet...

LUCO (Sabu, na strani) : Veramente mogo je ostati doma !

SABO (polako Antunu posprdno) : « Više valja kabanica »...

ANTUN (Sabu u smijehu) : « Nego Tinto i granica » Ha ! Ha ! Ha !...

ORSAT (koji se trese kao u groznici jeda): Ma ti nećeš, kneže, tako - sad!...

KNEZ (kg, ne razumijevajući ga): Ma što ti dohodi sa svijem vama... in gran pompa... a Tomo i Karlo pôće na Pile, rijet mu: da mi protestavamo - da smo neutrali - a utoliko - neka prođu? ...

KARLO, TOMO: Pravni smo !

KNEZ (kg) Rekô sam, kad se uputite, neka podignu barjak isprid Sv. Vlaha : a oko njega zduri i sodati...

NIKŠA (porugljivo a tiho Matu): Joj! Che bella festa!... Oh! Che bella festa!

MATO (isto tako Nikši): Ne manjkaju nego lumini!

KNEZ (poklonivši se polako na lijevu i na desnu): A sad... Eccellentissimi... dođite sa mnom!... Valja da Lauriston vidi s kijem ima posla! - (prijašnjijem smiješkom) – A kad prođu, odgovorit ću Antunu (smiješeći se za sebe): Koje je onon spirit ! He ! He ! - " Živi smo i vrag nas još nije odnio! " (Obrće se da se uputi i opet se pokloni, ali još dublje svijem gosparijem gosparijem gosparijem gosparim gosparim gosparim gospariima!): ... (Ide put vrata. Svi mu se klanjaju.)

ORSAT (koga su sve do sada mirili njegovi najbliži prijatelji, zaleti se u jedan mah i zatvorivši velika bijela vrata, stavi se ispred njih, tvrd, velik, kao Orlando, lice u lice knezu) : Ne !...

SVI (s najrazličitijim čuvstvima u jednoj riječi): Orsate!

ĐIVO (velikim glasom, regbi navalit će na Orsata): Pušti ga!...

ORSAT (nepomičan, slavan kao sv. Mihajlo na pragu raja, prezvučnim strašnim glasom) : Ne ! - Ovo je kuća moja! - Ovo su vrata moja! - You sam gospar ja!

KNEZ (drhtav, skoro prestrašen, ali ne bez neke jadne veličine) : Orsate! - Tvoj sam knez! - -

ORSAT (u neizrecivoj tuzi): I zato jer si moj knez, eto me - - - na koljena pred tobom! (Doleti do njega i baci mu se na koljena.)